TATJANA JANKOVIĆ

SAMSON IZ DEČJE BOLNICE

2010-11-08T09:01:00.001-08:00

======================================

        1.

        Moj jednogodišnji sin leži u sobi za izolaciju u Dečjoj bolnici. Da ne bi iščupao iglu kroz koju prima infuziju, preko stomaka je vezan pamučnom pelenom za šipke kreveca. Obe ruke su mu privezane za telo kanapima od izuvrtanih zavoja.
        Mene su smestili u sobu na dnu hodnika. Tu već dva dana čekam da mom detetu spadne temperatura, i da ga, zatim, prebace kod mene.
        Tu osluškujem i kad plače i kad ne plače.

        2.

        Rekli su mi da mogu da vidim svoje dete kad god poželim, ali da ne smem da ulazim kod njega. Mogu da ga vidim kroz stakleni zid koji odvaja sobu za izolaciju od hodnika. Ali tako može i on mene da vidi, da počne da me doziva vrišteći, da zacima vezanim ručicama i šutne bosim stopalom metalnu šipku kreveca, da na to zlovoljna sestra dotrči i izdere se na mene, potom da u sobi osluškujem kako naglo prestaje njegov plač i pitam se kako i zašto.
        Zato njegovom prozoru prilazim idući niz zajedničku terasu koja se pruža duž bolničke zgrade. Zastajem ranije, kod prozora mog bolničkog anđela. Njegovu sobu od sobe mog sina odvaja samo staklo.
        Kad mi se anđeo osmehne i nasloni obraz na sklopljene dlanove, to znači da moje dete spava.
        Kad zavrti glavom i stisne usne - ne spava.
        Kad plače, čujem i sama.

        3.

        Moj bolnički anđeo je osmogodišnji cigančić Samson. U izolaciji je predugih dvanaest dana. Čim medicinske sestre ne paze na njega, iskorači kroz prozor na terasu da se prošeta. Tako dođe i do moje sobe, osmehne se i napravi onaj znak sa sklopljenim dlanovima.
        Polako, bezglasno izgovorim Hvala i pošaljem mu poljubac.

        4.

        – Ti si moj anđeo, Samsone – kažem mu. – Divan si što mi pokazuješ kad moja beba spava.
        Cigančić cakli crnim okicama.
        – Da li znaš ko je bio Samson? – pitam ga, zato što želim da oseti da je poseban.
        On kaže:
        – Znam: moj deda! – i ponosno se osmehne.

        5.

        Odnosim Samsonu dve kese pune banana, napolitanki i grisina.
        On mi pokazuje stočić pretrpan kutijama keksa i soka. Kaže:
        – Svi mi ostavljaju kad odlaze kući, a sutra idem i ja. Neću moći sve to da pojedem do sutra.
        Ne pitam ga gde je njegova kuća ni ko dolazi po njega. Kažem:
        – Uzmi, ponećeš.

        6.

        Sutradan, Samsona nema da se pozdravi.
        Zatičem ga na njegovom krevetu: plače. Uz krevet se istrbile dve kese: jedna sa odećom, druga sa slatkišima.
        Samson plače otkrivenog lica. Plače kao da ga ništa ne bi utešilo. Produžili su mu boravak u bolnici zato što mu neki rezultati nisu dobri, a on se spakovao još juče.
        Kroz otvoren prozor, sa terase, mogla bih da dodirnem crnu začešljanu kosicu nad uplakanim licem.
        Ne pružam ruku, plašim se: naglasili su nam da je Samson tu zbog teške infekcije i da zato ne treba dolaziti u dodir s njim.
        Vraćam se niz terasu pognute glave.
        Samu sebe bih pljunula.

Objavljeno u zborniku "Leksikon božjih ljudi"
(Službeni glasnik, 2010.)

SAMSON IZ DEČJE BOLNICE

2010-11-08T09:01:00.000-08:00

1.

Moj jednogodisnji sin leži u sobi za izolaciju u Dečjoj bolnici. Da ne bi iščupao iglu kroz koju prima infuziju, preko stomaka je vezan pamučnom pelenom za šipke kreveca. Obe ruke su mu privezane za telo kanapima od izuvrtanih zavoja.
Mene su smestili u sobu na dnu hodnika. Tu već dva dana čekam da mom detetu spadne temperatura, i da ga, zatim, prebace kod mene.
Tu osluškujem i kad plače i kad ne plače.

2.

Rekli su mi da mogu da vidim svoje dete kad god poželim, ali da ne smem da ulazim kod njega. Mogu da ga vidim kroz stakleni zid koji odvaja sobu za izolaciju od hodnika. Ali tako može i on mene da vidi, da počne da me doziva vrišteći, da zacima vezanim ručicama i šutne bosim stopalom metalnu šipku kreveca, da na to zlovoljna sestra dotrči i izdere se na mene, potom da u sobi osluškujem kako naglo prestaje njegov plač i pitam se kako i zašto.
Zato njegovom prozoru prilazim idući niz zajedničku terasu koja se pruža duž bolničke zgrade. Zastajem ranije, kod prozora mog bolničkog anđela. Njegovu sobu od sobe mog sina odvaja samo staklo.
Kad mi se anđeo osmehne i nasloni obraz na sklopljene dlanove, to znači da moje dete spava.
Kad zavrti glavom i stisne usne - ne spava.
Kad plače, čujem i sama.

3.

Moj bolnički anđeo je osmogodišnji cigančić Samson. U izolaciji je predugih dvanaest dana. Čim medicinske sestre ne paze na njega, iskorači kroz prozor na terasu da se prošeta. Tako dođe i do moje sobe, osmehne se i napravi onaj znak sa sklopljenim dlanovima.
Polako, bezglasno izgovorim Hvala i pošaljem mu poljubac.

4.

– Ti si moj anđeo, Samsone – kažem mu. – Divan si što mi pokazuješ kad moja beba spava.
Cigančić cakli crnim okicama.
– Da li znaš ko je bio Samson? – pitam ga, zato što želim da oseti da je poseban.
On kaže:
– Znam: moj deda! – i ponosno se osmehne.

5.

Odnosim Samsonu dve kese pune banana, napolitanki i grisina.
On mi pokazuje stočić pretrpan kutijama keksa i soka. Kaže:
– Svi mi ostavljaju kad odlaze kući, a sutra idem i ja. Neću moći sve to da pojedem do sutra.
Ne pitam ga gde je njegova kuća ni ko dolazi po njega. Kažem:
– Uzmi, ponećeš.

6.

Sutradan, Samsona nema da se pozdravi.
Zatičem ga na njegovom krevetu: plače. Uz krevet se istrbile dve kese: jedna sa odećom, druga sa slatkišima.
Samson plače otkrivenog lica. Plače kao da ga ništa ne bi utešilo. Produžili su mu boravak u bolnici zato što mu neki rezultati nisu dobri, a on se spakovao još juče.
Kroz otvoren prozor, sa terase, mogla bih da dodirnem crnu začešljanu kosicu nad uplakanim licem.
Ne pružam ruku, plašim se: naglasili su nam da je Samson tu zbog teške infekcije i da zato ne treba dolaziti u dodir s njim.
Vraćam se niz terasu pognute glave.
Samu sebe bih pljunula.

RAŠA

2010-11-08T08:39:00.000-08:00

======================================
        Komšiju Rašu nikada nisam srela izvan naše ulice. Kao da nije ni išao dalje od kontejnera za đubre nanizanih preko puta ulaza u zgradu. Odatle je svakodnevno dovlačio kartonske kutije stežući ih za krute uši.
        Ni one koji ništa nisu znali o Raši, ne bi iznenadilo to što se on muva oko đubreta – izgledao je kao jedan od takvih. Umesto lica, imao je nakostrešenu prošaranu bradu zasvođenu zagasitom kapom. Išao je, i leti i zimi, u suknenom prsluku nastalom od kaputa. Glomazni našiveni džepovi vukli su i prsluk i Rašu nadole, pa je sve to zajedno – pripljesak kape, mlohavi bivši kaput i u njega urasle nabrane nogavice – činilo da taj pogureni čovek izgleda kao da se sliva u potpećene cokule. Ali, mada je nesumnjivo izgledao kao prosjak, Raša je bio majstor: popravljao je televizore.
        Ne znam da li je učio nekakvu školu za to ili je bio samouk, tek, bio je dobar majstor i opsluživao je čitavo naselje. Ustajao je od punog tanjira, žvaćući, i presuljavao u vernim cokulama do komšije sa snegom na TV-u usred direktnog prenosa derbija. Naplaćivao je svoje usluge sa „kol’ko daš, komšija“, a dobijao je, uz novac, iznošenu odeću i stare muške cipele. Odeću je prodavao na buvljaku, cipele je zadržavao, potpećivao, i one su sve, na njegovim nogama, dobijale isti oblik: ispao bi im jezik, gubile su pertle i, podno zarozanih nogavica, na kraju su izvirivala dva kvrgava bezobličja. Kao prestareli, sumorni psi, te dve cokule su našle svoje skrajnuto mesto za dremanje, uz desni gelender ulaza u zgradu. To je bila Rašina osmatračnica gde je nalakćen pušio i motrio na kontejnere.
        Jednog dana, Raša je, umesto uz gelender, stao nasred ulaza. U ruci mu je bila flaša rakije kojom je zaustavljao komšije pri povratku s posla: častio je za unuče. Nikoga nije pozvao u svoj stan. Raša je znao za meru, nije tražio previše. Pričalo se da mu se ćerka vratila sa stomakom, isto onako nečujno, noću, kako je bila i otišla. Pričalo se i da je muž tukao, mnogo pio i na kraju je, otežalu, oterao.
        Već sutradan, posle čašćavanja, sve je teklo po starom: Raša je stajao na svom mestu u ulazu, televizori su se kvarili, on je dolazio i popravljao ih. Unuk je rastao onako kako rastu tuđa deca – kao iz vode. Kad je prohodao, trupkao je uz dedu, dok mu je majka bila na poslu.
        Čulo se da se Rašina ćerka zaposlila u zlatari. Prolepšala se. Pred zgradom je često stajao veliki beli auto. Lupkajući štiklicama niz hodnik, Rašina ćerka je, kao na filmu, istrčavala i sedala na suvozačko mesto. Kako se takvi filmovi završavaju, komšije su znale gledajući televizore koje im je Raša popravljao. Sam Raša, kao da nije znao ništa. I dalje desni gelender, kontejneri, kutije...
        Videvši ga ponovo nasred ulaza sa flašom rakije, nema tog komšije koji nije pomislio isto. I svi su pogrešili – Raša je častio zato što mu se ćerka udala.
        Samo je još jednom izašao, ne računajući ono što i nije za računanje – kad čoveka iznesu. Odneo je kartonsku kutiju i bacio je u kontejner.
        Komšinica sa drugog sprata, koja je upravo tada prala balkon, kaže da je, nagvirivši odozgo, videla kako se u kutiji zelene kore od lubenice.
        – Usred maja! – rekla je.
        I ostalo je da se Raša najčešće spominje po tome.
        Umro je samo dve nedelje posle ćerkine udaje i nismo stigli da vidimo njegovu sreću, ni nenošene cipele na njegovim nogama.
        Sva pravda za Rašu stala je u te kore od lubenice.

Objavljeno u zborniku "Leksikon božjih ljudi"
(Službeni glasnik, 2010.)

ŠMINKANJE

2010-06-06T23:14:00.000-07:00

======================================
        Počelo je da biva dosadno. On je, po ko zna koji put, pokušavao da je privoli da spava s njim. Prvih nekoliko puta, pokušao je bez reči. Zatim su sve češći razgovori na tu temu završavali u istom ćorsokaku.
        – Paziću. Znam, frka ti je da ne zaglaviš. Ali, veruj mi! Kako možeš da mi ne veruješ?
        Sedeli su u različitim uglovima kauča. Devojka je zubima otkidala, dlaku po dlaku, procvetale krajeve svog konjskog repa. Zagledane tako blizu ispred, njene zelene oči izgledale su razroko. Delovala je potpuno okupirano onim što radi.
        – Tvoj bivši je već spavao sa Kokom. Sam mi je to rekao. Ne znam šta ti izvodiš.
        Ona je zastala i pogledala ga pre nego što mu je odgovorila:
        – Hoćemo li opet o Koki na kojoj se izređalo pola naše škole?
        On nije bio vešt s rečima i nije mogao brzo da smisli šta da joj odgovori. Počekala je dovoljno dugo da mu ukaže na njegovu nemoć u raspravljanju. Zatim je dodala:
        – Uostalom, ja sam ti rekla, kod nje sigurno ima mesta i za tebe, ako je u tome poenta.
        Već dugo nije bilo nežnih ubeđivanja, poljubaca u vrat dok se nervozne ruke šunjaju oko šnira na farmericama. Nije bilo ni mekog moljakanja u uvo. Poslednja dva vikenda, kada su njeni roditelji bili na placu, slagala ga je da su ostali kod kuće. Ali, osetila se glupo pred sobom što je počela da ga laže, pa mu je sinoć, u gradu, rekla da će joj danas stan biti prazan. Podrazumevalo se da će on onda doći. I da će je opet gnjaviti kao pre.
        Vratila je pogled na pramen kose i, pošto su sedeli ćutke već celih pet minuta, pogledala je u momka ispod oka. On je, namrgođen, vrteo u ruci privezak u obliku košarkaške loptice.
        Kad bih mu sad rekla – U redu, evo, spavaću s tobom – ili nešto drugo što bi značilo da pristajem, mislila je, sigurno bi mu lice odmah sinulo. Ali istovremeno je mislila i o tome da je to sve počelo da je zamara i da bi sad najviše volela kad bi on ustao i otišao kući, bez obzira na to šta bi to značilo. Žalila je za onim prvim danima kada je bilo dovoljno držati se za ruke ili sedeti na klupi.
        Naglo je ustala i otišla u kupatilo. Povukla je ručicu na kazančetu tek da bi napravila neki zvuk. Posmatrala je kako se voda sjuruje u otvor na dnu wc-šolje. Pogledavši se u ogledalu, osetila je, kao i uvek, da joj je sopstveni odraz stran. Onda je u uglu spazila neseser sa šminkom.
        Momak je, tokom desetak minuta koliko je devojka provela u kupatilu, zaboravio da treba da bude ljut. Izgubila su se dva stroga useka između njegovih obrva. Čelo se podiglo i izravnalo. Ali kad je začuo otvaranje vrata na kupatilu, ponovo se namrštio.
        – Hajde da se malo zezamo! – rekla je. – Hoćeš? Imam ideju!
        Iznenađeno je pogledao. Nije očekivao da prva progovori, još je manje očekivao tako vedar ton.
        – Šta? – rekao je polunabusito.
        – Ti samo sedi – odgovorila mu je i dalje raspoložena.
        Poslednju reč izgovorila je u kupatilu, odakle je izašla sa cvetnim neseserom.
        – Šta ćeš s tim? – upitao je detinjasto, bez trunke malopređašnje ljutnje.
        Bilo mu je drago što se više ne prepiru. I što je, ovaj put, ona popustila prva.
        – Našminkaću te – rekla je oduševljeno.
        – Odvratno! – odgovorio je znajući da će pristati. Jer ona je sad bila vesela, skakutala je oko njega, nije piljila u svoju kosu ni ćutanjem terala inat.
        – Šta treba da radim? – pitao je.
        – Samo budi miran. Zatvori oči.
        Devojka je kratko čangrljala plastičnim kutijicama. Onda je prstom zategla kapak na njegovom desnom oku.
        – Ej, ne smeš da žmirkaš! – uzviknula je.
        Jagodica njenog kažiprsta bila je prijatno hladna. Poželeo je da je poljubi. Otvorio je oči.
        – Moraš da žmuriš! – negodovala je. – Ne smeš tako da žmirkaš.
        Ponovo je zatvorio oči.
        – Nadam se da to može da se opere.
        – Neee – mazno je odgovorila. – Ali može da se skine kremom.
        Sada ga je golicala četkicom po kapku. Osećao je dodir sunđerastog vrha.
        – Daj mi ogledalo – rekao je.
        – Ne, ne! Videćeš kad bude gotovo. Evo, žmuri još malo da završim oči. Neću ti stavljati maskaru, to ne bi mogao da podneseš.
        Zakikotala se. Izgledalo je da se lepo zabavlja.
        Zabavljao se i on, na svoj način. Ispod zagolicanih očnih kapaka, išao je film u kome je sa šminkanjem bilo gotovo. Devojka je, zadovoljna transformacijom, zavukla ruke pod njegovu majicu i krenula naniže i, baš kad je duboko udahnuo, začuo je:
        – Možeš da otvoriš oči. Preći ću na usta.
        Pogledao je u nju. I dalje je imala usredsređen pogled kao kad pilji u ogledalo.
        – Sladak si – rekla je nežno. – Izgledaš tajanstveno.
        Zatim se iskezila od uva do uva.
        – U stvari, slatka si.
        On se unervozio. Osetio je umor, blago kajanje što je pristao na igru koja mu se ne sviđa. Nadao se da će deo sa ustima kraće da traje.
        – Moraš malo da rastaviš usne – rekla je mršteći se i povlačeći karmin. – Sad napravi onaj potez ustima.
        Devojka se odmakla i posmatrala ga. Delovala je neodlučno: da li će se još jednom nasmejati ili će se uozbiljiti.
        – Gotovo? – pitao je.
        – Ne, nešto mi fali. Strpi se još sekund, znam šta ću!
        Opet je preturala po neseseru i izvukla crnu olovku.
        – Nacrtaću ti mladež. Samo ne znam da li da ga stavim iznad usne, kao kod Sidni Kraford, ili na obraz, kao kod mene.
        – Ma ko jebe Sidni.
        I pre nego što je dovršio rečenicu, osetio je ubod na levoj strani lica, iznad jagodične kosti. Ona je već bila odlučila. Odmakla se, pljesnula rukama i odjednom se zasmejala.
        Momak je zbunjeno pogledao.
        – Šta je sad?
        Ona je, smejući se, donela iz kupatila stono ogledalo i okrenula ga prema njemu.
        – Pogledaj se. Izgledaš kao kurva.
        On je zagledao svoj lik u ogledalu i taj lik mu je izgledao potpuno strano i odbojno i zaista je ličio na kurvu iz nekog starog filma.
        Devojka nije prestajala da se smeje. Oči su joj bile vlažne od smeha. Zbog zbunjenog izraza koji je momak imao na licu, izgledao joj je sve smešnije.
        On je bio uvređen do suza. Otišao je u kupatilo.
        – Ej, stani! Ne možeš vodom! – uzviknula je za njim začuvši pljuskanje.
        Momak je besno trljao lice, prvo golim rukama, zatim sapunom. Šminka se razmazala, koža se zacrvenela.
        Devojka je stala iza njega i posmatrala ga u ogledalu.
        – Stani – rekla je mirno i uhvatila ga za ruku. – Okreni se, pusti mene.
        Ali, pogledavši je u oči, momak je video da se ona u sebi još uvek smeje.
        Grubo se provukao pored nje i otišao u predsoblje. Tamo je u dva poteza obuo patike i izašao iz stana ne osvrnuvši se.
        Devojku je u predsoblju sačekala tišina iza zalupljenih vrata.
        Okrenula je ključ i naslonila se leđima na hladnu ploču.
        – Pičko! – šapnula je.

Objavljeno u „Poljima” (broj 462)

STEVIN KAPUT

2010-06-06T07:42:00.000-07:00

======================================
        Steva je bio duša od čoveka: nije mogao da se rastane od poznanika dok mu nešto ne da. Zorka ga pošalje na pijacu da kupi glavicu kupusa za salatu – zapravo, da Steva prošeta svoju bolest – a on joj se vrati s praznim cegerom.
        Kad vidi da je njen čovek zastao na vratima i osvrće se kao da neko ide za njim, Zorka zna.
        – Daj mi to ovamo!
        Ona jednim potezom smota ceger i izruči ga na sto. Iz cegera ispadnu samo mrve od hleba.
        – Stevo, Stevo... Pa gde ti je kupus?
        – Ma pusti kupus... Zoro, znaš koga sam sreo?
        – Ne pitam te kog si sreo. Briga me! Sećaš li se po šta si otišao?
        – Šta si se tu uvatila? Čuješ, sreo sam Pantu! Znaš Pantu?
        Zorka ga gleda podbočena sa obe ruke, uvučene brade, nakrivljene glave, kao što su gledale i Zorkina majka i Zorkine majke majka, kad su bile besne na svoje ljude.
        – Što me tako gledaš? Pa znaš Pantu, mog drugara iz vojske?
        Zorka nema predstavu o tome ko je Panta, ali zna šta će Panta tog dana jesti za salatu.
        – Aaa! – kaže ona kao da se doseća. – Misliš, onaj Panta što si mu dao kupus.
        – Ma što si se tu podbočila za jednu glavičicu kupusa! Dao sam mu, pa šta! Sreo sam čoveka iznenada, prazni mi džepovi – morao sam nešto.
        – E, Stevo, Stevo... Ti znaš da se ja ne ljutim zbog kupusa.
        – Evo, Zoro, ja ću opet da idem za tu jednu glavicu, ako ti je zapelo.
        – Ćuti, ćuti, ne govori mi više. Možeš ti pet puta da ideš, isto ćeš da se vratiš.
        Steva je bežao u sobu pred TV, i kasnije, za ručkom, ćutke gulio crni luk.
        Nisu imali dece. Zorka je dva puta išla na operaciju zbog toga. Posle druge operacije jedva je ostala živa. Kad se oporavila, već je bilo kasno i za nadu da će dete doći.
        – Pusti, Zoro, pusti – govorio je Steva. – Nije nam dato.
        Zorka je otvrdla, usta su joj se skupila, ruke, kao sklopljena krila, legle uz telo.
        – Moja Zora mnogo pati zbog dece – često je govorio Steva.
        O sebi nije govorio, samo je davao sve više. Poznanici su se pretvarali da ga ne vide na ulici, jer se pri pozdravljanju pipkao po džepovima sve dok ne bi našao bilo šta što bi mogao dati.
        Kad je Zorka počela da mu prazni džepove, on je, u muci što nema šta da pruži, skidao odeću i dolazio kući bez džempera, bez šala, bez šešira. Zbunjeni primaoci Stevinih darova nisu znali šta bi – branili su se, odgurivali su ispruženu ruku, ali nisu mogli da se izbore sa Stevinim suzama. I svaki susret se završavao po njegovom.
        Zorka je besnela. Pokušavala je i lepim.
        – Stevo, ti si rajska duša, a svi ti se smeju. Smeju ti se! I nikad nisam videla da neko nosi to što si mu dao. Možda do najbližeg kontejnera.
        – Ma pusti, Zoro, to su samo krpe. Za koga da ih čuvamo?
        I Zorka bi, uglavnom, pustila i ućutala.
        Prve zime, pošto je Steva umro, učinilo joj se da ga je ugledala na ulici. Trepnula je dva puta, ali njegova figura, u dugom sivom kaputu, okrenuta leđima, nije nestala.
        Ubrzavši korak, Zorka je sasvim prišla svom prividu i povukla ga za rukav. Čovek se okrenuo i pokazao tuđe lice. Ali, kaput – kaput je bio Stevin. Zorka je prepoznala iskrzani rever.
        Podigla je pogled na zbunjeno lice neznanca i, kao mnogo puta prethodnih godina, obema rukama je popravila okovratnik kaputa. Onda je skliznula dlanovima niz revere, hitro ćušnula stodinarku u džep na grudima stranca i naglo se udaljila.
        Prazan ceger koji je bila ponela na pijacu, do kuće je udarao po kolenu tvrdim kartonskim dnom.

Objavljeno u „Povelji” (1/2010)

PREVIŠE

2010-06-06T03:38:00.000-07:00

======================================
        Kod mene, svega ima nekako previše. Tako je to od malena. Majka mi je često govorila Previše maštaš i Previše čitaš, Previše brineš, ali ja nisam mogla drugačije. To je kod mene urođeno. Previše sam trčala, previše skakala, previše padala. Previše sam plakala.
        Kasnije, kada sam išla na časove vožnje, instruktor mi je ponavljao:
        – Prosto je, treba samo da vozite. Vi previše razmišljate.
        I kad sam prvi put bila kod ginekologa:
        – Morate da se opustite. Ovo je svim ženama neprijatno, ali vi...
        Šapnuh:
        – Previše sam stegnuta.
        – Upravo tako! – potvrdio je doktor.
        Da, upravo tako je bilo i kod zubara – previše straha – i kod kozmetičara – previše znoja – i, da ne ređam dalje da ne bi i ovih reči ispalo previše. Sad već imate neku predstavu o meni, i možete da pogodite kad se zaljubim, koliko se zaljubim, i kad volim, koliko volim.
        Dok sam mislila da je i sa drugim ljudima tako, dolazilo je do bolnih zabuna i razočaranja. Uvidela sam da je problem u meni. Šta sam mogla da uradim sama sa sobom, sa previše mene? Počela sam da odmeravam sve što radim, koliko se dajem, da nekako doziram sve to. O sebi da ćutim.
        – Previše ćutiš – rekao mi je taj sa kojim se viđam.
        Samo sam slegla ramenima, verovatno prenaglašeno, ali sam nastavila da ćutim. Jer, da sam progovorila, poznajem sebe, ne bih se lako zaustavila. Bilo bi tu optužbi, i grubih reči, sigurno i suza, previše suza. Potom bi on zaključio da ga moja ljubav guši itd., znate već šta bi zaključio o količini moje ljubavi. I bio bi u pravu.
        Pokušala sam da ga pitam ponešto, kao:
        – Šta sam ti ja? Jesam li ja tvoja švalerka?
        On je polako obrisao palcem suzu na mom obrazu, poljubio je vlažni trag i rekao:
        – Ruža bi isto mirisala i da je tuđim imenom zovemo. Ti si moja ruža.
        Da sam posle toga upitala još nešto, bilo bi, uviđate i sami, previše. O ružama pitati Ružokradicu...
        I tako, on dolazi i odlazi, kao u Gradinaru...
        – Previše poezije, dušice – rekla bi moja majka. I bila bi u pravu.
        Čudno je to s količinama. Ako mene pitate, on previše odlazi, a premalo dolazi. Ali, ako prizovete logiku, količina odlazaka jednaka je količini dolazaka. Da, samo, kod mene vladaju drugačije zakonitosti: koliko odlazaka, toliko bola.
        A u vezi sa bolom. Kad se proletos razbolela moja majka, prvo sam mnogo brinula, potom sam mnogo plakala – zbog nje što se namučila, i zbog oca što je satima držao u krilu njena bosa stopala. Dugo mi je bilo teško, još uvek je. Žalost će kod mene da potraje, to znam. Jer tu sliku sa maminim stopalima u očevim rukama nikako ne mogu da oteram iz glave. I iznova se pitam: da li je to između njih dvoje bila normalna količina ljubavi ili se ipak radilo o... previše ljubavi?
        O tome razmišljam i plačem, plačem..., znate već koliko plačem. Onda odem u kupatilo, svučem se i stanem ispred ogledala. Prvo opipam desnu dojku, mamina je bila desna. Ne znam da li to radim kako treba, sledim uputstvo iz ženskog časopisa. Pisalo je još i da od raka oboli svaka peta. Previše, slažete se? I tako, spustim ruku, obučem se i razmišljam: pošto kod mene svega ima previše, sigurno postoji razlog što mi je Bog od svega dao toliko. Zapravo, možda je Bog svakom čoveku dao istu količinu ljubavi, istu količinu bola da ih potroši tokom života. I kako ja to sve previše trošim, možda će kod mene sve vrlo brzo da se potroši. A kad o tome razmišljam (primećujete li vi koliko ja razmišljam?), onda sam preterano (pokušavam da izbegnem tu reč, ali mi ne ide), dakle, onda sam PRE-VI-ŠE ravnodušna u vezi sa tim mojim krajem. I zato sam pitala onog mog Ružokradicu, dok je gledao kroz prozor:
        – Da umirem, da li bi ti držao moja stopala?
        – Previše brineš, mala – kratko je odgovorio.
        Čekala sam da me pogleda, da kaže još nešto. Da podigne ruku, da okrene glavu. Da me pogleda.
        Previše, sve je to previše za mene.
        Onda se moje telo odvojilo od mene, i krenulo napred, i naglo se kroz prozor. Sigurno znate koliko.

Objavljeno u „Povelji” (1/2010)

ZASTOJ

2010-06-06T03:00:00.000-07:00

======================================
        Bilo nas je troje: njih dvojica i ja. Tako smo seli prvog dana u amfiteatru, tako je i ostalo. Oni su meni donosili diskove sa muzikom koju treba da slušam, kupovali mi ulaznice za koncerte i vodili me u bioskop. Ja sam išla redovno na predavanja, davala im svoje beleške i podvlačila u udžbenicima ono što moraju da nauče za ispite.
        Volela sam ih kao braću i oni su mene voleli kao brata, onog najmlađeg, kojem stalno nešto mora da se objašnjava i koji mora da se štiti. Pretvarali smo se da nisam žensko i dobro nam je išlo. Nisu propuštali da se zabave na račun momaka koji bi mi se obratili pred njima. Nije baš da su me momci saletali, ali prišao bi poneki da zatraži beleške. A njih dvojica bi, posle munjevitog dogovora očima, zaređali sa upadicama dok onaj jadnik ne bi zaboravio šta je uopšte hteo. Tako je bilo u početku. Kasnije, mada sam uglavnom sedela sama u amfiteatru, niko nije ni pokušavao. Išla je priča da, kad zatrudnim, neću znati čije je.
        Kad je jedan od njih kupio rokericu, činilo mi se da je on lepši. Posle, kad je drugi probušio uvo, izgledalo mi je da je on lepši. Bili su lepi obojica i nisu se mučili s devojkama. Šetali su srednjoškolke. Govorili su da su one najbolje, jer moraju rano da se vrate kući, pa njima preostaje vremena da odu na bilijar. Mene nisu izvodili u grad. Ja sam bila zasebna kategorija, ni muško ni žensko. Ostajala sam kod kuće da se tešim svojom posebnošću slušajući Noćni program na radiju. Da, zatim, slinim u jastuk, naizmenično za jednim i za drugim, najviše za sobom.
        Jedanput, samo jedanput, ostala sam sama sa jednim od njih. Onaj drugi je ležao kod kuće pod temperaturom, a nas dvoje smo preuzeli da uradimo i njegov grafički rad. Tukli smo po digitronima i okretali lenjire na stolu u mojoj sobi do dva ujutru. Glave su nam se svaki čas primicale i udaljavale kao hiroviti helijumski baloni. Udaljavale se kad bi se otvorila vrata na sobi, a otvarala su se svaki čas. Majka je tri puta ušla da nam unese kafu i sok. Mala Nina je zaboravila lutke pod stolom na kojem smo crtali, pa se vratila da ih uzme, ali onda je zaboravila album sa sličicama. Bolesnik je zvao četiri puta da čuje dokle smo stigli. Glava mi je gorela od svega. Ponavljala sam greške u računanju. On me je zadirkivao, zbunjivao me je. Od toga sam grešila još više, gorela sve više.
        Kad smo zatvorili fascikle sa radovima, prvi put smo se pogledali pravo u oči. I tada je nastupio zastoj o kojem govorim. On se zaustavio zajedno sa stolicom na kojoj se klatio. Zaustavio se u trenutku kad je stolica, oslonjena na dve zadnje noge, mogla da prevagne nazad koliko i napred. Dlanove je stavio na potiljak, laktove oštro izbacio u stranu. Na unutrašnjosti njegovih podlaktica ispupčile su se vene. Znam da ni nožnim prstima nije doticao pod. Njegovo telo na stolici-trapezu nudilo se padu koliko i meni, zvalo me je da ga povučem napred. Zastoj je bio tu da bi jedno od nas dvoje reklo ili uradilo nešto posle čega njih dvojica više neće biti isti. Zatišje između dve pesme na kaseti zateglo je strunu između nas. Osećala sam da vremena ima tek do kraja tišine. I pre nego što je napolju pisnula sirena, znala sam da je gotovo.
        Vreme je požurilo da nadoknadi sebe: pridržala sam fascikle dok je on vezivao pertle, okrenula sam ključ i naslonila čelo na hladna vrata, njegova devojka je zatrudnela, oženio se, svi smo diplomirali, onaj drugi je otišao u Johanesburg i nije se više imalo šta čekati, bilo je vreme da se i ja udam, za onog trećeg, što je sedeo iza nas u amfiteatru i rekao mi da imam tužne oči, za šta sam smatrala da je, u datim okolnostima, dovoljno za brak.

Objavljeno u „Povelji” (1/2010)

UMESTO ODGOVORA

2010-05-31T00:56:00.001-07:00

======================================
        Prešli smo malo brvno nad rečicom u koju se izlivala kanalizacija i našli se u nepoznatom naselju. Išli smo nasumice, zalazili u prašnjave sokake zagrljeni i veseli. Musava, bosonoga deca istrčavala su pred nas da nam otpevaju Momak i devojka, pečena kokoška. Pitali smo ih za ženu koja šije venčanice i nudili ih kokicama, a deca su slegala ramenima i ostajala da se kikoću za nama. Raspitali smo se kod domaćina koji je, u senci dvorišta, sekao lubenicu. On je prišao do kapije u želji da nam pomogne, ali nas je pogrešno uputio, pa smo lutali sve dok sunce nije zažarilo horizont.
        Nogu pred nogu, ne dogovarajući se o tome, uputili smo se ponovo prema rečici. Pored natrule drvene ograde, uz samo rečno korito, zatekli smo hromog dečaka kako šutira probušenu loptu. Zastala sam i upitno pogledala u verenika. Klimnuo je glavom.
        Ej, momče, obratila sam se dečaku. Nameravala sam da kažem Fudbaleru, ali sam se predomislila.
        Dečko je šutnuo loptu u žbun i okrenuo prema nama ozbiljno lice.
        – Možeš li da nam pomogneš? Tražimo ženu koja šije venčanice. Živi ovde negde. Ne znamo kako se zove.
        Dečak je nespretno uzmakao dva koraka. Pognuo je glavu kao da razmišlja, potom nas je odlučno pogledao i rekao:
        - Znam je. Morate ovom stazom uz reku, pa dole, kod onog krivog drveta, ima jedna kapija. Tu ona živi.
        Uputili smo se ka pokazanom mestu. Kapija je tako prodorno zaškripala da smo zastali očekujući da se ukućani, upozoreni tim zvukom, odnekud pojave. Niko se nije pojavio, samo je jedna mačka pretrčala stazu pred nama i šmugnula u visoku travu.
        Zastali smo pred vratima kuće tražeći prekidač za zvonce. Nije ga bilo. Uz dovratak su visila tri nekad bela cvetića od tila. Moj dragi je pokucao. Posle desetak sekundi tokom kojih se nije dogodilo ništa, pokucao je jače.
        Zgledali smo se i bili smo spremni da se okrenemo i odemo, kad se pomerio zastor na prozoru. Ubrzo je začangrljao ključ u bravi i vrata su se otvorila. Pojavila se niska žena u ispranoj, crnoj haljini. Na žućkastom licu žmirkale su tamne, užarene oči.
        – Da li vi šijete venčanice? – upitao je moj verenik zaboravivši da prethodno kaže Dobar dan.
        – Da – promrmljala je žena.
        – Došli smo da pogledamo. Možda je trebalo da se najavimo – nesigurno sam rekla, priželjkujući da nas ne pozove da uđemo.
        Ali ona je zakoračila unazad i širom otvorila vrata.
        – Uđite, sad ću ja – rekla je okrenuvši nam leđa.
        Stajali smo u malom mračnom predsoblju osvrćući se, dok se iza vrata s desne strane čulo pljuskanje vode.
        – Uđite u tu sobu levo, tamo su venčanice – doviknula nam je.
        Zastala sam na vratima sobe s venčanicama. Unutra je bio takav mrak da ništa nisam mogla da razaznam. Tek kad su se oči privikle, spazila sam šest dugih haljina obešenih visoko na naspramnom zidu. Kao obezglavljene neveste, pomislih.
        Otkud mi to pade na pamet, zapitala sam se. Umesto odgovora, istog trenutka sam osetila miris sobe: težak, slatkast, gotovo lepljiv.
        Verenik, koji je stajao iza mene, pogurao me je da uđem.
        Zar on ništa ne oseća? pomislila sam i ušla u sobu.
        Unutra nije bilo mesta da se sedne, čak ni da se stoji. Po podu su ležali razbacani cvetovi za kićenje svatova i razvučene trake od tila. Duž čitavog kauča opružio se veo, nemarno kao da je ispušten. Širom otvoren orman pokazivao je red praznih ofingera i, na levom krilu, veliko ogledalo.
        Blesnu sijalica. Domaćica je stajala iza naših leđa, začešljana. Držala je raščupan katalog sa venčanicama.
        Svetlost sijalice otkrila je četiri bidermajera okačena o ekser u uglu. Uspravljena uz naslon stolice, pokazala se velika uramljena fotografija čoveka sa dečakom u naručju. To je bio hromi dečak kojeg smo maločas sreli i na slici se smejao.
        – Priđite, pogledajte – rekla je domaćica i krenula prema venčanicama na zidu, gazeći preko ukrasnih cvetova i traka.
        – Ove su za iznajmljivanje. Sve su dobro očuvane – kazala je gladeći rukom ugasli saten.
        Podigla je rukav jedne haljine i pustila ga da padne. Od toga se svih šest venčanica zaljuljalo na istu stranu, kao u kolu.
        Osvrnula sam se prema vratima gde je stajao moj verenik. Želela sam da mi pročita misli i pronađe način da što pre odemo odatle. U tom trenutku on je izvadio kutiju sa cigaretama i rekao:
        – Ja ću izaći napolje da vam ne bih ovde dimio.
        I ne pogledavši me nestao je s vrata. Žena se nije ni obazrela na njega.
        – A možeš da pogledaš i ove, pa da ti šijem. Evo, sedi ovde.
        Gurnula je rukom veo i pokazala mi mesto na kauču. Zatim mi je pružila katalog, težak kao da je natopljen vodom.
        Sela sam na ivicu ležaja i stala brzo da prelistavam. Žena je često spuštala dlan na otvorenu stranicu preporučujući mi kroj haljine. Pod jagodicama njenih prstiju ostajali su vlažni otisci. Listala sam sve brže i brže i disala plitkim, retkim udisajima. Bilo mi je sve više muka. Zapitah se otkud ja tu, među mrtvim venčanicama, naspram ogledala u koje ne smem da pogledam.
        – Žurim, treba da stignem kući pre mraka – rekoh naglo ustajući.
        – Čekaj, telefon!
        Dugo sam čekala u predsoblju da žena pronađe olovku. Pitala sam se zašto uopšte čekam i nastavljala sam da čekam.
        Kad mi je pružila papirić, uzeh ga pažljivo, da nam se prsti ne dodirnu.
        – Jeste li se dogovorile? – pitao me je verenik idući za mnom uz stazu.
        Prećutah odgovor.
        – Jeste li se dogovorile? – ponovio je glasnije, misleći da ga nisam čula.

Objavljeno u "Politici"
od 30. maja 2010. godine

ANANAS

2010-05-28T05:46:00.001-07:00

======================================
        U pustom izlogu prehrambene prodavnice, ispred kojeg smo zastali Luka i ja, stajala je samo korpa sa izbledelim plastičnim voćem. On mi je nabrojao sve plodove iz korpe osim ananasa. Za ananas me je pitao šta je to.
        – Mama, koliko košta? Je li skup?
        Nisam ni pomislila da negde u gradu može da se kupi ananas. Te godine smo i toalet-papir kupovali kod švercera.
        Naručila sam od koleginice koja je donosila robu iz Bugarske da mi nabavi jedan ananas. Dala sam joj dve marke pred odlazak na put, obećala ostatak od iduće plate.
        Na najvišoj polici u špajzu, u limenom loncu za otkuvavanje veša, sakrila sam iznenađenje za Luku. Obilazila sam ga svaki čas iz straha da se ne ubuđa. Nisam smela da ga stavim u frižider da ga dete ne bi pronašlo pre vremena. A i zbog onog kretena. Nisam mu ni rekla.
        Rekoh, svaki čas sam zavirivala u lonac, a na sam Lukin rođendan, kad sam htela da privežem ukrasnu mašnicu na krti vrat ananasa, na mene je iz lonca zinula rupa. Kolena su mi omekšala kao plastelin na suncu, srce se uzlupalo.
        Pogledala sam na sat: trebalo je za dvadesetak minuta otići u obdanište po dete. A pre toga, trebalo je staviti mašnicu na ananas i ananas na sto.
        Provirila sam u sobu i rekla mrcini pod jorganom:
        – Ej, gde si stavio ananas?
        – Mmm? – promrmljao je i okrenuo se prema zidu.
        – Ej! – ponovila sam glasnije. – Gde si stavio Lukin ananas?
        – Pojeo – rekao je ne okrenuvši se.
        Ne znam šta sam onda radila. Valjda sam stajala i gledala u tu nepomičnu guku neko vreme, pa sam izašla, tiho zatvorila vrata.
        – Zašto ne možemo da ostanemo s tatom? – pitao me je sin, kasnije, dok smo šetali gradom.
        Čučnula sam ispred njega da mu zategnem pertle na patikama.
        Glavom su sevnuli pripremljeni odgovori. Nisam rekla ni jedan od njih.
        Rekla sam:
        – Mnogo je skup, sunce. Mnogo je skup tata.

MAJSTOR

2010-05-28T05:40:00.001-07:00

======================================
        Prepuni autobus se sporo približavao prigradskoj stanici. Na mig njegovih farova, Milka odbaci nedopušenu cigaretu i mahnu vozaču.
        Raskriljena vrata autobusa suočila su novu putnicu sa jednim nepomičnim leđima u plavoj jakni. Pošto je samo nogu uspela da protne u autobus, Milka podviknu:
        – Mesta! Guraj tu sredinu!
        – Ajmo, ljudi, napravimo malo mesta – lenjo su se uključila nepomična leđa.
        Preko retrovizora vozač je pratio kako se putnici premeštaju s noge na nogu.
        – Ma je l' treba ja da ustanem? – prodrao se.
        Putnici bliži vratima malo su se promeškoljili, izvili u stranu, i Milka se našla u autobusu. Proturila je prema vozaču novčanicu od deset dinara. Čim je osetila da on drži drugi kraj desetodinarke, Milka je povukla ruku.
        Karta je, inače, koštala dvadeset dinara, sve dok vozač jednom nije pogledao Milku pravo u oči, uzeo dvadeseticu i pružio deset dinara umesto karte. Otad Milka više nije videla kartu.
        U autobusu je bilo uobičajeno zagušljivo. Radio je nerazgovetno zvrndao, zaglušen brektanjem motora. Glave naslonjene na zamagljena okna namicale su sa snom.
        Nadomak svake stanice vozač je pitao: – Da li ima izlaz? Ako iz uspavane unutrašnjosti autobusa ne bi stigao odgovor, putovanje se nastavljalo bez zaustavljanja pored razmahanih prilika na stanicama. Kad bi pri dnu autobusa neko tražio da izađe, putnici su prenosili poruku do vozača, kao u igri gluvih telefona.
        Pred fabrikom je sišla većina putnika. Milka i još četvoro sedoše na oslobođena mesta. Tek što su poravnali kragne, s prednjih sedišta dopre šapat nalik đačkom, samo što se umesto Učitelj! Učitelj!, kroz autobus pronelo Kontrola! Kontrola!
        – Ma je l' opet neko zaje... – povika neko, pa ućuta ugledavši kako novi putnik kači na rever legitimaciju kontrolora.
        – Šta ćemo? – šapnu Milka najbližem sapatniku.
        Nije bilo vremena za dogovor. Kontrolor je nezadrživo išao napred, prva sledeća stanica bila je predaleko.
        – Gospođo, imate li kartu? – upita brkata nesreća.
        – Nemam – promuca Milka, ustajući. – Moja karta je kod vozača. Ostala. Karta je kod vozača...
        – Dobro, gospođo. Ajde, ajde, ne zadržavajte me! Sednite na svoje mesto.
        Milka od svega shvati samo da treba da sedne. Koliko je mogla da vidi, dok nije izašla, nikom nije napisana kazna.
        Kad je, sutradan, na stanici, začula prepoznatljivo krkljanje autobusa, Milka spremi dvadeset dinara za kartu.
        Probijajući se do vozača zagledanog kroz prozor, ona oprezno šapnu:
        – Kako ćemo sad, majstore?
        – Kako? – iznenađeno se okrete majstor i pogleda u njenu ruku sa dvadeseticom. – Evo ovako – reče i, namignuvši, vrati joj deset dinara.

TVOJA PRIČA, MALI

2010-05-28T05:26:00.001-07:00

======================================
        Htela bih da napišem priču, a ne znam čak ni o čemu bih pisala. Kad čitam tuđe priče, izgleda lako. Izgleda kao da okolo leži gomila nenapisanih priča. Treba samo izaći napolje, osvrnuti se oko sebe i zapisati neku, po svom izboru. Dobar pisac ne mora čak ni da izađe. Njemu priča sama dođe na vrata. Sedi tako on u gluvo prepodne, gleda kroz prozor i, odjednom - neko mu kuca na vrata. Pisac kaže - Slobodno! - i uđe mu nepoznata žena, o čemu ćemo čitati kasnije, kad on to napiše i objavi. U trenutku kad se otvore vrata, on zna da to ne ulazi žena, nego priča. Zato je predusretljiv, prinosi joj stolicu, nudi je kafom, otvoren je za razgovor, a u glavi – upalio reflektore, uključio kamere i samo snima.
        Nema šanse da se meni to desi.
        Dobro – kažem sebi – ti si početnik. Takoreći, nisi još ni početnik, jer nemaš od čega ni da počneš. Svakako ne možeš da očekuješ da tebi priče dolaze na vrata.
        Zato izlazim da se muvam oko Cigan-male, pijem po dve kafe zaredom na Železničkoj stanici, odsedam po čitav sat na klupi ispred Nervnog i – ništa. Prolaze ljudi, sasvim obični: žene s tašnama, muškarci sa rukama u džepovima, deca poskakujući. Vraćam se kući neobavljena posla, svesna da sve što mogu da učinim za svoju priču jeste da budem na oprezu.
        Jednoga dana (Ha! – mislite – Eto priče! Poznaje joj se početak!) pozvoni mi telefon. Dakle, telefon zvoni uobičajenim tonom, ništa ne ukazuje na dolazak priče. Javljam se: otac. Kaže mi da je njegovom poznaniku potrebna usluga. To jeste pomalo neobično, ali nedovoljno neobično da uopšte pomislim na olovku i papir. Slušam.
        Očev poznanik ima petnaestogodišnjeg pastorka koji živi sa njim i sa majkom. Dečkov otac je prošle godine otišao na Novi Zeland. Mali je dobar, nije dosad pravio probleme, ali je odskora zapeo da ide kod oca. Čim je završio osnovnu školu, navalio je na majku da mu skupi pare za put. Nikakva logika nije pomogla, on je duvao u svoju tikvu, na prijemnom ispitu za srednju školu predao je potpuno prazne papire. Jedva su ga upisali, a kad je čuo za to, klinac se zaključao u sobu sa očevom lovačkom puškom.
        – I? – kažem.
        – Razvalili vrata, oteli mu pušku i sad ga vode kod psihologa.
        – Pa, šta im sad treba?
        – Ma, pušku su sakrili na tavanu, mali je sad dobro, ali neće da uči istoriju.
        – Ma, daj! – kažem. – Pređi na stvar.
        – Taj moj poznanik je profesor istorije, a klinac mu tera inat, samo iz istorije ima keca. Čoveka sramota, pripretio mu da će da dovede apsolventa istorije da mu privatno drži časove. Ali klinac ne veruje. Eto, to je u pitanju.
        Nazirem suludi plan.
        – Pobogu, pa ti bi da mu ja držim časove! Ali ja ne znam istoriju!
        – Ih, samo jednom! I ne izistinski, nego onako, da se malo štrecne, da ga bude sramota.
        Ćutim. Ne sviđa mi se to.
        Ali pomislim – očuh, majka, dete, puška – to je to, to je priča. Fali samo kraj, a kraj je tamo, na času istorije.
        – Dobro. Kad?
        – Popodne. Zvaće te da ti kaže adresu.
        Spuštam slušalicu, uzimam papir i olovku. Idemo, RW:
        Jednoga dana pozvonio mi je telefon itd, itd.
        Za dvadesetak minuta stavljam tačku na Zvaće te da ti kaže adresu. Zatim provodim dva sata u očekivanju adrese, da bih, u dogovoreni čas, stala pred vrata iza kojih me čeka kraj priče.
        Otvara mi usplahirena plavuša zgužvanog lica. Pri upoznavanju, steže mi ruku obema šakama i viče prema zatvorenim vratima u dnu hodnika:
        – Vuče, izađi! Došla ti je profesorka!
        Nema odgovora.
        Ona mi pokazuje da uđem u dnevni boravak.
        Snimam prostoriju: trosed, dvosed i fotelja presvučeni drap meblom. Na sredini – set zastakljenih stočića. U uglu – televizor. Ništa posebno.
        Ulazi dečkić u crnoj majici, sa šiškama koje mu upadaju u oči.
        – Vuče, ruke iz džepova! – kaže mu majka gledajući u mene. – Sad idem da vam ne smetam. Ako nešto zatreba, biću u sobi pored.
        Pre nego što izađe, upadljivo mi namigne preko Vukovog ramena.
        Ustajem da se rukujem sa junakom moje priče. Ruka mu je mlitava i vlažna. Jedva da me je pogledao. Seda naspram mene. Uvukao je bradu, pa mu šiške pokrivaju pola lica.
        Posmatram ga: na vratu otisak nabora sa jastuka, nokti i koža oko noktiju izgriženi. Beležim to u glavi.
        – Gde ti je udžbenik?
        On ćutke ustaje i izlazi. Čujem sašaptavanje pred vratima, zatim se momak vraća sa tanušnom knjigom.
        – Otvori šta ste poslednje učili.
        Otvara stranicu sa Starim Rimom.
        Prelećem pogledom preko redova.
        – U čemu je problem? – pitam ga. – Ima li nešto što ne razumeš?
        Sleže ramenima.
        – Hajde – kažem. – Pročitaj naglas prvi pasus, pa ponovi šta si pročitao.
        Moj đak uzima udžbenik ne dižući pogled i tiho čita. Potom, zamuckujući, ponavlja.
        Ne slušam ga. Zar je ovo junak moje priče? Gde je buntovnik koji mi je obećan preko telefona? Zar je ovo držalo pušku?
        – Nije dobro. Ponovo!
        On mi dobacuje iznenađen pogled, zatim čita isti pasus i ponavlja ga.
        Do isteka četrdeset pet minuta teram ga da radi isto: da čita prvi pasus i ponavlja ga, i on to i čini. Osim toga, ništa se ne događa. Mogu da isključim kamere. Nadam se da mali ne ume da pročita gađenje na mom licu.
        – Čas je završen. Da li si ti toliko glup da ne umeš sam ovako da učiš?
        Uništitelj moje prve priče odmahuje pognutom glavom.
        – Nadam se da više neće biti potrebe da dolazim.
        Još jedno odmahivanje glavom.
        Klinac će popraviti keca, a od moje priče nema ništa, zaključujem vraćajući se kući.
        Ali posle tri godine koje proleću kao na papiru, iz TV-a mi stiže:

        Naš državljanin, Vuk Filipović, koji živi na Novom Zelandu, dobitnik je međunarodne stipendije za neafirmisane mlade pisce. Filipoviću je ova stipendija dodeljena na osnovu priloženog sinopsisa za zbirku priča pod nazivom "Kako sam učio istoriju"

        Na televizoru je Vukova slika: blago razvučene usne i, pod visokim, ogoljenim čelom, crne oči koje gledaju pravo u mene.
        – Prešao si me, mali – kažem u televizor. – Nisi morao ni da izađeš.
        Odmahujem glavom, još uvek ne verujući.
        – Na vrata sam ti došla, mali – izgovaram u ekran, iako tamo već idu vesti iz sporta.

BINGO

2010-05-09T01:27:00.001-07:00

======================================
        Kad smo sahranili majku, otac je dva dana presedeo u svojoj fotelji za čitanje, a nije čitao ništa.
        Sažaljevao sam matorog. Zanemeo, orožalog lica, bio je slika mene iznutra. Spolja, međutim, nije bilo nikakve sličnosti između nas. Dok je on prisvajao pravo na tugovanje, neko drugi je morao da obavi peripetije po bolnici i groblju. Iako dotad nisam držao do običaja, želeo sam da sve sprovedem onako kako se inače radi. Otac mi nije bio ni od kakve pomoći. Na svako pitanje, slegao je ramenima. Na kraju sam, ljut na njega, sve odradio sam.
        U treći dan svog bdenja, otac je iznenada ušao u moju sobu i rekao:
        – Treba nešto da jedemo.
        Bez reči sam krenuo u kuhinju. On je ušao za mnom i seo za sto.
        Otvorio sam frižider, pitao ga šta bi hteo. Pošto je neodređeno odmahnuo glavom, izvadio sam sve: salamu, sir, maslac, džem. Jogurt je bio pokvaren, viršle su s jedne strane promenile boju, pa sam ih bacio. To su bile namirnice koje je majka nedavno stavila u frižider. Izašao sam da ne bih mislio na to.
        Posle pola sata, kad sam otišao do kuhinje da pijem vodu, zatekao sam nepočišćen kuhinjski sto. Nije mi bilo pravo. Stao sam na vrata očeve sobe: on je sedeo u fotelji i ponovo zurio u vrhove svojih sobnih papuča. Vratio sam se u kuhinju i počistio za njim.
        Od tog dana, bilo je kao da smo se dogovorili: ja sam organizovao šta ćemo da jedemo, postavljao, sklanjao, prao sudove, išao u nabavku, a on je tugovao.
        Posle dvonedeljne ishrane iz papirnih smotuljaka i konzervi, matori je rekao da mu se jede paprikaš. I meni je već bilo svega preko glave, i rekoh:
        – Ajde, obuvaj se! Idemo na ručak.
        U kafani, nisam mnogo obraćao pažnju na njega. Kad sam ispraznio svoj tanjir, video sam da je i njegov prazan. Gledao sam kroz prozor i razmišljao o umrlicama: trebalo je naručiti nove za četrdesetodnevni pomen.
        Kao da mi je čuo misli, otac je duboko uzdahnuo. Pogledao sam ga.
        – E, moj sinko... Nije to to.
        Valjda je iz mog pogleda zaključio da ga ne razumem, pa je dodao:
        – Nije ovo pravi, domaći paprikaš. E, živote, živote...
        – Ćale, daj, molim te! Nemoj ovde.
        Mislio sam – to je tuga, matori bunca, proći će ga – ali on je nastavio.
        Svakodnevno me je izluđivao primedbama o hrani. Jednog dana mi se toliko smučio, da sam otvorio kuvar. Rekao sam mu da se skloni, da sedi miran u svojoj fotelji dok ne kažem da je gotovo.
        Poslednje za čim je zavapio bio je prebranac, pa sam to i potražio u receptima. Delovalo je prosto – uputstvo u tri reda. Pasulj sam našao u frižideru. Nasuo sam vodu u lonac, usekao glavicu crnog luka i seo da čekam.
        Da sam kamenje potopio, omekšalo bi! Ni posle sat i po kovitlanja po loncu pasulj nije popustio. Opekao sam desni probajući vrela zrna. Pojačao sam ringlu, ali je onda kipelo i svaki čas sam morao da dolivam vodu. A otac me je dodatno nervirao: tri puta je dolazio da me pita kako ide.
        Posle dva sata i ja sam izgubio strpljenje. Nadao sam se da će tvrda zrna popustiti u rerni.
        Kad smo seli za pune tanjire, nisam hteo ni da pogledam u matorog. I njemu je valjda bilo jasno da je bolje da ćuti, pa se samo nakašljao dva-tri puta.
        Pošto sam oprao sudove, provirio sam kod njega u sobu i namah stvarno pobesneo: dva meseca posle sahrane, prvi put sam video oca da plače, i plakao je zbog pasulja! Rekao sam:
        – Što ti ne probaš da kuvaš?
        Odmahnuo je glavom i grubo, nadlanicom, obrisao obraze.
        Onda smo opet danima jeli iz frižidera. Potom je on izjavio da je sanjao sarmu. Zamolio sam komšinicu da mu spremi sarmu.
        Gledao sam ga kako jede i čekao šta će da kaže.
        – Onako... Liči.
        – Matori, preterao si! Pre-te-ra-o! Tebi žena najviše fali zbog šerpe! – prasnuo sam.
        – Prvo – polako je rekao – ne izdiri se na mene. Da si se dosad, u svojih četrdeset godina oženio, znao bi da nije stvar u šerpi. Drugo, ona nas je na taj način volela, brinula se o nama. Ona je...
        I tu su mu opet krenule suze.
        Povremeno sam ga izvodio na ručak. Donosio sam i gotova jela u plastičnim posudama. On je i dalje uzdisao, ali mi više nije prigovarao. Mislio sam da se privikao. A onda me je dočekao s posla trljajući ruke.
        – Šta je, matori? Da nisi dobio na Bingu?
        – Neću unapred. Strpi se!
        Nije popustio da mi otkrije. Nisam ni očekivao, znam koliko je tvrdoglav.
        Uveče, kad je ušao u kupatilo da se okupa, pozvonio je telefon: nepoznati ženski glas tražio je njega.
        – Trenutno ne može da se javi. A ko ga traži?
        – Izvinite, malo mi je neprijatno.
        – Recite, ja sam mu sin.
        – Ja se javljam na oglas koji je dao vaš otac.
        – A, da, da... – odglumio sam da znam o čemu se radi.
        – Pa, mislim da odgovaram opisu.
        – Da, da... Oprostite, samo, ne znam detalje.
        Žena se kratko, prigušeno nasmeja.
        – Napisao je da traži životnu saputnicu koja voli da kuva.
        – Gospođo – rekoh, snizivši ton, pošto je u kupatilu prestalo pljuskanje vode. – Čujte, njemu ne treba žena kao žena, razumete. Vi ste to sigurno pogrešno razumeli. Njemu treba kuvarica.
        Dovoljno glasno sam rekao to što sam rekao, ali očeva kandidatkinja je ćutala, pa sam pomislio da treba da ponovim.
        – Zapravo, njemu treba žena koja će da mu kuva.
        – Ali, dragi dečko, tako i piše. Ja i jesam takva žena. Moj pokojni muž se mnogo hvalio. Sad nemam kome...
        – Stanite, gospođo! – prekinuo sam je.
        Otvorila su se vrata na kupatilu i otac je upitno trznuo glavom prema meni. Okrenuo sam mu leđa i zagledao se u zid pred sobom.
        S druge strane žice, žena je ćutala i čekala da kažem to zbog čega sam je prekinuo.
        I hteo sam da kažem. Ali nisam imao šta.
        Pružio sam slušalicu matorom i izašao napolje.

Objavljeno u "Politici"
od 9. maja 2010. godine

...I IMAĆE TVOJE OČI

2009-11-06T08:43:00.000-08:00

======================================
        Sedim na ležaljci, pod jabukom, i prelistavam novine. Moj dvogodišnji sin stoji uz komšijsku ogradu: drži se prstićima obe ruke za žičano pletivo. S druge strane žice, petogodišnja Anđela, u beloj haljinici, čuči okrenuta leđima: pevuši nerazumljivu pesmicu. Moj dečak je zove ― „Aneja! Aneja!” ― ona se pretvara da ga ne čuje, čeprka prutićem po zemlji uz ogradu.
        „Ane-jaaa!”, dečak je besno doziva. Ona se pomera tako da bolje zakloni svoje čeprkanje.
        „Mama, Aneja nece”. Lice mu je zarozano, za sekundu će početi da plače.
        Dođi kod mame, kažem mu, i on polazi, ali posle tri koraka se osvrće: pevanje je prestalo. Anđela se uspravila i gleda za njim, u beloj haljinici, blatnjavih ruku.
        Moj dečak trči prema ogradi. Devojčica mu hitro okreće leđa i vraća se svom čeprkanju.
        „Aneja! Aneja!”
        Devojčica peva, moj dečak plače, ja tu ne mogu ništa.
        Sada kao ni ubuduće.

KARENJIN U TVOJOJ KUHINJI

2009-11-06T08:39:00.000-08:00

======================================
        Danas, za ručkom, oko 15 h i 10 min, uporedo postaješ svesna dve činjenice: prve ― da On umače koricu hleba u činiju sa paradajz salatom, i druge ― da te to strašno nervira.
        Dok pratiš putanju njegovih dlakavih prstiju od činije ka ustima, pokušavaš da objasniš sebi zašto ti to toliko smeta. Zatim konstatuješ da On ne zatvara usta dok žvaće. Zapanjena, uočavaš čak i to da njegove uši poskakuju gore dole kao da su vezane za čeljusti nekakvim raštimovanim mehanizmom.
        On najzad primećuje da ga posmatraš i upućuje ti upitan pogled: vilice zastaju, dlanovi uokviruju tanjir, crte lica, do malopre upregnute u savladavanje zalogaja, sada omekšavaju ― ponovo liči na onog starog, poznatog sebe.
        Samo jedno na njemu zadržava novootkriveni oblik.
        Bože, odakle mu ovakve uši ― pomišljaš, pre nego što spustiš pogled, da ga više nikad ne podigneš.